Сценарији примене за причвршћиваче са навојем

На основу структуре и функције, причвршћивачи са навојем се првенствено категоришу на следећи начин:

Вијци и матице: Класична комбинација. Завртњи су обично упарени са наврткама и пролазе кроз отворе за чишћење у компонентама које се спајају; погодни су за апликације које захтевају велику силу стезања и јаке, одвојиве везе, као што су челични мостови и тешке машине.

Завртњи: Обично се забадају директно у претходно-навојне или само{1}}урезне рупе на радном предмету, елиминишући потребу за навртком. Одликују се различитим типовима погона главе (Пхиллипс, са прорезима, хек утичница, Торк, итд.) и широко се користе у склапању кућишта електронике, кућних апарата и лаганих оквира.

Завртњи: -причвршћивачи са навојем на оба краја. Један крај (основни крај) је типично фиксиран за подлогу преко интерференције или лепка, док се други (слободни крај) користи за монтажу и уклањање компоненти. Уобичајене примене укључују главе цилиндра мотора, вентиле и прирубничке спојеве цевовода који захтевају често одржавање.

Само{0}}завртњи: Са оштрим врхом и навојима дизајнираним за сечење или обликовање, ови завртњи могу да направе сопствене навоје у мекшим материјалима као што су пластика, танки лим или дрво. Препоручена брзина инсталације је 800–1500 о/мин; превелика брзина може изазвати прегревање материјала или скидање навоја.

Специјални причвршћивачи: Дизајнирани за специфичне примене, као што су само-затезне навртке/завртњи и навртке за заковице за лим (омогућавају једнострано-уградњу без потребе за приступом позади), завртње за заваривање и навртке за уметање композитних материјала или структура у облику саћа.